МСКА, и, ж. Слав. Самка меска, мула. ЛП 175. Таже мска́ едина, Б̃жиим повелѣнием глас ч̃ловѣческии приемши, про-глагола сице: Почто вотще биете ны. Кн. жит. 1705 596.