997 (16).
Вѣнули вѣтры да по полю,
Грянули веслы да по морю.
Пролились слезы Улитины,
Пролились слезы Михѣевны,
„Съ кѣмъ-то мнѣ думушку думати,
Съ кѣмъ-то мнѣ крѣпкую думати?“
— Думать думу съ роднымъ батюшкомъ. —
„Та мнѣ дума не вѣрна, не крѣпка!
Тѣ словеса не понравилися!“
— Думать думу съ родной матушкою. —
„Та мнѣ дума не вѣрна, не крѣпка!
Тѣ словеса не понравилися!
Думать думу мнѣ со Гуромъ княземъ,
Съ Гуромъ княземъ, съ Потаповичемъ.
Та мнѣ дума и вѣрна, и крѣпка,
Тѣ словеса мнѣ понравилися!“